Naslovna  |  Izložbe  |  Ko je soko - taj je Jugosloven

Newsletter

facebook twitter you tube
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

04.02.2016-10.07.2016

Ko je soko - taj je Jugosloven

Sport, patriotizam i integralno jugoslovenstvo

 

 

Izložba Ko je soko - taj je Jugosloven, autorke projekta Veselinke Kastratović Ristić, muzejske savetnice Muzeja istorije Jugoslavije, otvorena je u četvtak  4. februara u 18.00 časova.

Na postavci u objektu Muzej 25. maj bilo je izloženo više od 150 predmeta (svečane odore, sokolske haljine, kape, značke, dokumenta, razglednice, štampani materijal, program sleta, program svečane akademije, nacrti sokolskih domova) i oko 100 fotografija. Osim predmeta iz kolekcije MIJ, bili su izloženi predmeti iz 12 ustanova iz Srbije i pet iz privatnih kolekcija.

Izložba je bila podeljena u četiri celine: organizacija i članstvo; sletovi; sokolski domovi i delatnost. Koautorke izložbe su Jovana Karaulić, doktorand Fakulteta dramskih umetnosti i Vladana Putnik, istraživač-saradnik Filozofskog fakulteta.

Iako je sokolski pokret trajao skoro jedan vek, a s prekidima traje i danas, na izložbi je predstavljen samo period od 1919. do 1941. godine. Postavkom je naglašen dualizam između starog i novog, nepoznatog i poznatog, interpretacije i nagoveštaja, dokumentarnog i intuitivnog. Namera autorki nije bila da daju presek dosadašnjih tumačenja ove teme, niti pregled njene muzealizacije, već da, kombinujući istorijski i umetnički pristup, podsete na nasleđe sokola i da zainteresuju najširu publiku da se upusti u istraživanje sopstvenih i porodičnih sećanja.

Cilj izložbe je predstavljanje pokreta koji je bio vrlo aktivan u mnogim sferama društvenog života (od sporta i kulture, do prosvete i građevinarstva), imao panslavistički duh i temeljio se na univerzalnim vrednostima: ljubavi prema domovini i sopstvenom narodu, čovečnosti, bratstvu, slobodi, jedinstvu i čestitosti, a u isto vreme težio je negovanju fizički zdrave i moralno jake nacije. Ova tema veoma je važna za MIJ jer se bavimo i idejom jugoslovenstva u periodu prve Jugoslavije, odnosno kraljevine. Ideja za istraživanje proistekla je iz činjenice da neki fenomeni, koji se vezuju za socijalističku Jugoslaviju, imaju koren u ranijim periodima.

U periodu Kraljevine Jugoslavije značajnu ulogu u promovisanju integralnog jugoslovenstva upravo je imalo Sokolsko društvo Jugoslavije. Njihova kulturna i prosvetna aktivnost obuhvatila je veliki procenat stanovništva i značajno uticala na edukaciju u ruralnim oblastima zemlje. Sokolske aktivnosti posle Drugog svetskog rata preuzelо је sportsko društvo Partizan i skoro istim akcijama nastavilo rad na širenju jugoslovenstva. Izložba će pokazati različite vrste aktivnosti, kao i kakve su dugoročne sociološke i političke posledice ovog angažovanja. Projektom Ko je soko – taj je Jugosloven MIJ otpočinje period obimnijih istraživanja i proširenja fonda koji svedoči o nasleđu prve Jugoslavije.

Partneri na projektu su: Arhiv Jugoslavije, Gradski muzej Sombor, Istorijski muzej Srbije, Muzej grada Beograda, Muzej grada Novog Sada, Muzej primenjene umetnosti, Narodni muzej Zrenjanin, Narodni muzej Kragujevac, Narodni muzej Kraljevo, Savez Soko Srbije, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, Fond kraljevski dvor.

Izložba je trajala od 4. februara do 10.jula 2016. godine.

 

Kraći istorijat sokolskog pokreta

 Sokolski pokret nastao je u Pragu 1862. kao odgovor na pokušaje germanizacije slovenskih naroda u Austrijskoj monarhiji. Ime je dobio prema sokolu, ptici koja je u srpskoj narodnoj poeziji simbol viteštva, snage, brzine i spretnosti. Sokolske ideje slobode, bratstva, jedinstva, istrajnosti i rodoljublja prihvaćene su i izvan Češke i sokolstvo je postalo panslavistički pokret. Već 1863. formurano je sokolsko društvo u Sloveniji, 1874. hrvatsko sokolsko društvo, a 1891. Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje, promenilo je ime u Beogradsko gimnastičko društvo Soko.

U osnovi oslobodilačka, sokolska ideja bila je stvaranje fizički spremnog, čestitog i nacionalno svesnog pojedinca koji će imati snage da odbrani nacionalne interese i svoj kulturni identitet. Očuvanje nacionalne tradicije i različitosti bilo je u skladu sa idejom sokolstvo slovenstvu – slovenstvo čovečanstvu. Pokret je radio na kulturno-prosvetnom uzdizanju i moralnom odgajanju omladine do najdostižnije savršenosti.

Sokolska dostignuća, manifestacije i graditeljstvo deo su jugoslovenskog nasleđa, kao element individualnog sećanja, ali ne i kolektivnog pamćenja zajednice.