Naslovna  |  Izložbe  |  Mlada Poljska: Vizuelni utisci o istoriji

Newsletter

facebook twitter you tube
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

13.10-20.11.2016.

Mlada Poljska: Vizuelni utisci o istoriji

Produkcija Poljske fondacije za savremenu umetnost

Izložba Mlada Poljska: Vizuelni utisci o istoriji, čiji su kustosi Sarmen Beglarian i Silvija Šimanjak, u produkciji Poljske fondacije za savremenu umetnost, otvorena je 13. oktobra u Muzeju istorije Jugoslavije (objekat Muzej 25. maj).

Na izložbi je predstavljeno deset radova savremenih autora: šest video-radova, instalacija u prostoru, instalacija u tehnici 3D štampe, foto- instalacija (fotografije, posteri i razglednice) i ulje na platnu. Autori radova su Ana Baumgart, Agnješka Kurant, Justina Hmjelevska, Aleks Četvertinski, Norbert Delman, Malgožata Goliševska, Maja Gordon, Dominik Jalovinjski, Agnješka Polska, Pjotr Visocki i Rafal Žarski.

Kolektivna izložba Mlada Poljska:Vizuelni utisci o istoriji glas je umetnika koji svesno predstavljaju, analiziraju i kritički promišljaju poljsku realnost. Ova izložba je pokušaj analize i obrade tema zanimljivih mladoj generaciji, koja mora da se uhvati u koštac sa istorijom i promenama i da pronađe svoje mesto u kolektivnom identitetu zemlje, ali i sveta. Uporedo s razvojem kapitalizma raste i osećaj permanentne nesigurnosti. Zahvaljujući otklonu prema istoriji i odsustvu kompleksa karakterističnih za Poljake u postkomunističkom periodu, mlada generacija revidira prošlost i trudi se da iznova upozna istoriju i aktivno učestvuje u izgradnji identiteta. Pri tome, ona nailazi i na probleme s kojima se susreću mladi ljudi u celom svetu, a koji su rezultat globalizacije, komercijalizacije i krize sistema vrednosti.

Kustosi izložbe smatraju da tumačenje stvarnosti u kojoj se u datom trenutku nalazimo zahteva istorijsko razmišljanje i shvatanje prolazne sadašnjosti kao prošlosti. Ono zahteva da budemo osetljivi na tu dimenziju stvarnosti kako bi lični doživljaj istorije, koja se dešava sada, mogao da postane trajna platforma odnosa i prema prošlosti i prema budućnosti. Istorija sa sobom povlači oscilatorna kulturna kretanja koja izazivaju naslednu masu utisaka, dok su istorijski simboli često privlačniji kao predmeti popularne kulture nego kao elementi tradicije i istorijskih činjenica. Tradicija razmišljanja o istoriji uči nas da se vreme u kom živimo po pravilu oseća kao „posebno“. Uvid u sadašnjost postaje moguć zahvaljujući kratkotrajnim slikama stvarnosti koje traju neko vreme i zadržavaju nam se u svesti, iako već spadaju u istoriju.

Izložba će biti otvorena do 20. novembra 2016. godine.

 

Kulturno-istorijski kontekst

Dvadeset sedam godina nakon pada „gvozdene zavese“ Poljaci i dalje zadaju sebi pitanja o identitetu. Tek je od 1989. godine, prvi put posle pedeset godina, bilo moguće javno i bez cenzure razgovarati o Poljskoj. I danas se pitaju isto – šta je Poljska i ko su Poljaci?

Devedesete godine 20. veka i početak 21. veka okarakterisao je pokušaj da se reprocesiraju godine komunizma i ratna trauma. U poslednjih deset godina primetno je okretanje novim temama, koje do sada, takoreći, nisu postojale u javnom diskursu. Brojne knjige, filmovi, otvaranje Muzeja poljskih Jevreja POLIN izazvali su živu diskusiju o odnosu Poljaka prema Jevrejima i jevrejskoj baštini u Poljskoj. Poljska multikulturalnost, koja je gotovo sasvim uništena tokom Drugog svetskog rata i u doba komunističke Narodne Republike Poljske, počinje polako da privlači pažnju. Raste svest o tome da Poljska nije bila homogena zemlja, već mesto na kom su živele različite nacije i veroispovesti. Poljsko društvo se u 21. veku našlo pred zadatkom da izravna račune sa istorijom, nasleđem i mitom Druge Republike Poljske (1918–1945). Dolazi i do značajnih promena u odnosu prema crkvi i veri. Jedan deo građana duboko je uznemiren zbog sekularizacije koja sve više uzima maha, dok drugi pak u njoj vide šansu za izgradnju društva zasnovanog na istinskim demokratskim principima.